Шешељ
Из Нециклопедија
Шешељ је животиња пореклом из Евроазије. Припада роду Sеseljus из породице Radicalae. Узгаја се као домаћа животиња ради меса (шешељетина), месних прерађевина (чварци, кавурма, крвавица, сланина,...) и коже. Длака шешеља се користи за прављење четака.
Шешељи су свaштоједи, што значи да се хране храном и биљног и животињског порекла. На мањим фармама се хране остацима из кухиње - помијама. У дивљини шешељи храну проналазе у земљи коју рију кљовама. Шешељи имају веома добро чуло њуха, тако да се користе за проналажење тартуфа у многим европским земљама.
Шешељи спадају међу најинтелигентнијe сисаре. Сматра се да су шешељи интелигентнији чак и од паса, да не помињемо мачке.
[уреди] Врсте шешеља
- Sеseljus barbatus ; Малезија, Индонезија
- Sеseljus bucculentus; Вијетнам
- Sеseljus cebifrons;
- Sеseljus celebensis;
- Sеseljus heureni;
- Sеseljus philippensis; Филипини
- Sеseljus salvanius;
- Sеseljus scrofa; (позната и као S. domesticus) домаћи шешељ; Европа, Азија,
- Sеseljus timoriensis; Тимор
- Sеseljus verrucosus; Индонезија, Филипини
- Sеseljus scizophrenicus; недокументована, новооткривена врста са источног дела Мадагаскара
[уреди] Шешељ као храна
Шешељско месо и шешељске прерађевине су широко рапрострањене у исхрани нашег народа. Шешељско месо се користи свеже за печење или кување, суши се и обрађује на различите начине (нпр. кобасице). Посебан специјалитет представља шешељетина, тј. печено месо младог шешеља које се често спрема печењем на ражњу. Шешељетина је традиционално јело на српским светковинама.
Међутим у неким религијама, попут јудаизма и ислама, шешељ се сматра нечистом животињом и његово месо је забрањено за јело.
[уреди] Познати шешељи



